Uske trapke, salonke, šljokičaste majice uz neizostavne duple naramenice; kožne suknje i mantili, sakoi s podvrnutim rukavima plus kilo pudera i crni krejon, natapirana kosa i puno laka obilježili su modne 80-e

Lajkajte našu facebook stranicu

facebook.com/otvoreno.hr

 

 

Mir se vratio na ulice. Grad sada normalno funkcioniše. Prođe i Nova godina i Božić. Još samo pravoslavna Nova i to je to. Redova u prodavnicama nema, gužve na ulicama takođe. Ljudi sada šetaju bez euforije i onih ogromnih kesa, kutija ili kakvih cegera punih hrane i pića kao da nas je, ne daj bože, čekao nuklearni rat.

Valjda će Severna Koreja još malo pričekati. Mislim da niko nije ostao ni gladan niti žedan. Najveći teret samo su osetili naši frižideri i stomaci koliku su količinu hrane morali da podnesu. Ja, sa nekoliko kilograma viška, prokleta bila, gladne mi oči.

A samo kada se setim...

Bila je to '83., '84., '85.,... Uveliko je noćni život Beograda bio šarolik. Klubovi po Beogradu nicali su kao pečurke posle kiše. Po načinu odevanja, ekipe, znalo se ko u koji klub ide. Jedan od popularnijih noćnih klubova bio je i klub "Duga".

 

Nalazio se u podrumu kuće na Vračaru i jedan od prvih klubova koji je imao vratare na vratima i gde je čuveni Čupko puštao muziku. Nije bio veliki, ali u njega kao da je moglo stati pola grada. Moje montiranje za izlazak uveče u grad, pa i ponekad i u tu "Dugu", tih godina bila je prava ludnica.

Sećam se da mi je soba ostajala u takvom haosu kao da su se u njoj sukobile dve vojske i čuvenog urlika moje majke prilikom ulaska: "sve stvari će ti leteti kroz prozor!" 

Farmerke su morale biti toliko uske da nisam mogla da dišem. A navlačila sam ih tako što kada legnem na krevet drugarica je morala kolenom da mi stane na stomak kako bih zakopčala rajsfešlus. Mnogo puta sam ih vlažne navlačila samo da bi bile što uže. Svaki dan sam prala sve farmerke i ribala ih ribačom četkom kako bi bile što bleđe. Sužavala sam ih toliko da danas ne verujem da bi mogla da mi prođe ruka kroz nogavice.

Na noge sam obuvala salonke sa najvišom mogućom štiklom. Šljokičasta majca sa obaveznim duplim naramenicama koje sam kačila zihenadlom da mi ne bi spale sa ramena. Kako su se samo te naramenice  "šetale" sa jednog komada odeće na drugi!

Bile su u to vreme apsolutni hit bele cipele na štiklu, koje ja nikada nisam htela da kupim i obuvam. I dan danas mrzim bele cipele. Kožne suknje, pantalone, kožni mantili, jakne sve se to moralo imati u garderoberu. Naravno, i sakoi sa podvrnutim rukavima i obaveznim duplim naramenicama. Sada kada se setim mode tih osamdesetih i kako smo se oblačili nekako mi bude blam. Sada, to, ne, nikako.

 

 

#cindylauper #peeweeherman ?? #80s

A post shared by Anastasia Marie Zitkovich (@stasi_zitkovich) on

 

Šminkala sam se sa kilogramom pudera i obaveznim crnim krejonom oko i unutar očiju, i taj isti crni krejon oko kontura usana. Malo natapirana kosa i puno laka da bi to izdržalo celu noć. Nosile su se i trake za kosu u svim bojama.

Tih godina šaneri su se pojavili u gradu, koji su prodavali firmiranu garderobu. Tačno smo znali ko je kad doneo nešto novo iz raznih butika širom Evrope.

Mada smo odlazili i dalje u Trst po najnovije krpice i to pogotovu u čuvenu ulicu Via Roma kod još čuvenijeg Đovanija po farmerkre. Nosili smo i dalje Leviske, Wrangler, Rifle...

Mojoj drugarici dečko je doneo jedne godine sa "uspešno odradjenog posla" predivnu  antilop kožnu dugu suknju, isto tako prelepu kožnu tuniku i najlepše čizme koje sam tada videla. Ta njena kombinacija je kružila od jedne do druge drugarice kada je neka želele da se pojavi negde i da zablista..

U jednoj od svadja u kojoj je moja drugarica ostavljala svog dečka, u naletu njegovog besa, sve te njene lepe stvari su završile na lomači iza kuće. Mislim da smo žalili njenu garderobu mesecima i davali joj "parastos" svakih sedam dana.

Žurke su u Beogradu bile sastavni deo noćnih izlazaka. Čim nekome matorci zapale iz gajbe to se pročuje brzinom munje po gradu i ludnica kreće. Uvek se znalo gde je dobra žurka te večeri. Dolazili su na žurke i iz Zagreba.  Čuvene su bile i žurke po Senjaku i Dedinju, gde za veče prodefiluje na stotine ljudi. Slušala se dobra muzika i pila se vrhunska pića.

 

 

Živite! #ekv ?

A post shared by Marija Kulaš???? (@_shejn__) on

 

Za neke je ulaz na žurku bio flaša dobrog pića ili da dovedeš nekoliko dobrih riba ili pak nešto treće... Beograd je tada bio centar sveta. 

Večeras kod nas kući pravimo tematsku žurku. Prisetićemo se tih osamdesetih. Matorci su odavno u svojim kućama, deca imaju svoje porodice. Tako da nam više za dobro zezanje ne treba dozvola. To su naše proslave Novih godina. Nije važno kog datuma ili  meseca dolaze, one su spontane, nenamenske, lude zabave sa  puno pića, smeha i muzike...

A obavezno ćemo zapevati u ponoć onu od benda u Škripcu:

Nove godine zato dolaze,
nove godine u pravi cas za nas

Marija Dimitrijević 

 

 

 

Reci što misliš!