U potrazi za kvalitetnom garderobom navećih svjetskih dizajnera, naša kolumnistica jednom godišnje otputuje u Peking. Pročitajte što je sve doživjela u tom velegradu.

Lajkajte našu facebook stranicu

facebook.com/otvoreno.hr

Peking je udaljen od Beograda oko 7400 km. Od Zagreba za 250 km više. Poslednjih godina često putujem u Peking. Kineski naučila nisam. Osim reči: cujdi, puhao, mejo, tega, ni hao, ši ši… Dovoljno.

Ulazak prvo u jedan avion do Moskve. U poslednje vreme suprug i ja letimo Aeroflot-om. Tri sata leta. Već mi nije dobro. Budna sam samo dok ne poletimo, onda takvom brzinom popijem moje šarene pilule za zzzzzzz i utonem u san. Molim lepo, nema straha. Jeste da nema ni klope, pića, kafe…

Kada sletimo u Moskvu čeka nas pauza od pet sati do polaska aviona za Peking. Ako ste pušač - nagrabusili ste, pušenja u tranzitu nema niti bilo gde unutra. Pošto za nas Srbe ne treba viza, izlazimo napolje i pušimo cigarete takvom brzinom kao da se spremamo za olimpijadu, a sve to zbog čuvene ruske zime. Onda odemo u  restoran gde jedu Rusi koji rade na aerodromu, jer su restorani u tranzitnoj zoni preskupi. Tamo ubijemo tih pet sati tako što se razvalimo od piva i hrane. Čuvena ruska čorba boršč je obavezna na meniju.

Ulazimo u avion za Peking. Kada vidim da je prepun Kineza, već mi je zlo. Taj narod samo pljuje, prdi i podriguje. Kod njih to nije stvar nekulture već stvar folklora. Popijem ja opet one šarene pilule za lilule,  pivo sam već popila. Odoh u ružičaste snove. Ipak treba izdržati još sedam sati leta. Budim se tek pred sletanje.

Kada izađete iz aerodromske zgrade u Pekingu i okrenete se da je pogledate ne vidite joj kraj, a ni početak. To je veličine, kao… Ma, ljudi moji to je ogromnoooooo!  Ako idete u Peking u sopstvenoj režiji, a znate od jezika engleski ili bilo koji drugi, možete odmah da ostanete tu na aerodromu i čekate avion za nazad. Kinezi govore samo kineski. Kojim slučajem ako znate neku rečicu na kineskom, a dobro je ne izgovorite, opet ostanite na aerodromu. Kinez taksista vas neće razumeti ni ako kažete Hotel Hilton.

Naoružana sam kineskim vizit kartama svih butika, restorana, kvartova  gde odlazimo dok smo u Pekingu. To vam je ausvajs za taksiste da vas dovezu do željene destinacije. Ja znam i da izgovorim na kineskom, sa ispravnim naglaskom, naziv kvarta u kom nam je stan gde boravimo dok smo tamo. Znam napamet i celu rutu puta do stana. Tako da Kinez ne može da nas zezne i voza kilometrima levo, desno, gore, dole. Ogroman je to grad. Stanovnika oko 20 miliona, zvanično. Ako upadnete u saobraćajni špic, od 13 do 18 časova, strpljenje ce vam biti jedino od koristi.

Računajte da ćete provesti u autu više sati. Imaju metro, ali kada se pola Pekinga spusti u njega, izaći ćete iz istog kao list koji je ispao iz herbarijuma. Grad iz 22. veka. Na žalost, pun smoga. U Pekingu je malo kuća ostalo sa specifičnom kineskom arhitekturom, osim Zabranjenog Grada i nekih kvartova. To su sve oblakoderi koji se završavaju negde u visinama. Zgrade kao iz naučno-fantastičnih filmova. Peking se neprekidno gradi i širi u prstenovima.  

Imaju prelepe parkove sa jezerima, mostićima, stazama za šetnju, terene za gimnastiku i badminton. Male oaze za opuštanje. Zapravo velike jer je u Kini sve ogromno. Pripremite se za pešačenje. Ja prelazim po desetak kilometara dnevno. Ako tražite neku ulicu i neko vam kaže da je ona iza ugla, uzmite odmah taksi ili rikšu. Znajte da je to iza ugla jedno kilometar daleko. Novac možete promeniti u bankama za juane, ali spremite se za ogromne redove, puno papirologije  i manji kurs. Menjačnica nema. Dileri postoje u gradu, ali ako ne znate gde se nalaze teško da ćete moći menjati pare kod njih. Nevidljivi su.

Na aerodromu nikako ne menjati novac u menjačnici, dobiće te mnogo manje. Peking  je skup grad. Tako da ako ne znate gde da idete da kupujete znajte da će vas „odrati“. Najnoviji modeli najboljih svetskih kreatora odavno su već u buticima širom grada. Sve ono što treba da stigne po vrhunskim radnjama u svetu, prvo se pojavi u Pekingu. U tržnim centrima u delovima grada gde obično borave turisti možete da kupiti sve što vam zapadne za oko, ali po cenama kao da ste na Champs-Élysées u Parizu ili na Petoj aveniji u NY. Morate da znate gde da kupujete. 

Umeće u cenkanju će vam mnogo pomoći. Kineskinje koje stoje ispred butika i reklamiraju odeću obučene su tako kao da su im anti reklama. Mada ja nisam merilo da ih kritikujem, jer mi sa ovih prostora imamo drugačiji ukus. Prvo, jako su niske i mršave. Drugo, to što one obuku kao da izvuku najružnije modele iz radnji. Kada ugledaju nas strance, reklamiranje kreće ovako:

- „Frenda,frenda“

- „Luka,luka“

- „Guda,guda“

- „Čipa,čipa“

Što bi u prevodu značilo sa kinesko engleskog: prijateljice, prijateljice; vidi, vidi; dobro,dobro; jeftino, jeftino. A to što je dobro, po njihovom izboru su duge crne haljine, čudnih nekih oblika. Mahom od tila i sintetike. Svila im je jeftina, ali oni tripuju na sintetiku. Oblače ono što mi nikada ne bi ni pomislili da stavimo na sebe. A u buticima ima mnogo lepših komada garderobe, na koju se one ne pale.

Na glavi kape, kačketi šljokičasti, neki čudni ukrasi za kosu. I gomila šminke na licu. Obavezan je neki beli puder za izbeljivanje tena i ferari crveni ruž na usne. Sve bi dale za beo ten. Na nogama su sandale ili cipele, modeli koje ja sada ne bih mogla da vam opišem. Neke imaju papuče od perja, čizme neobičnih oblika ili patike. Uglavnom na ogromne platforme. Većina ne nose čarape i kad je zima. Sve one kao pokretne lutke se njišu u ritmu muzike, kineske. Ulična moda je raznolika. Stariji su obučeni i dalje po modi komunizma.

Neki još uvek nose teget kecelje. Mladi oblače sve i svašta. Mladići Kinezi po mom mišljenju, bolje su obučeni nego devojke. Smelije se oblače od naših mladića. Uveče u klubovima možeš videti vrhunske lepotice. Ne zna se koja je bolje i skuplje obučena. Najnoviji modeli brendirane garderobe su na njima. Ispred noćnih klubova su parkirani takvi automobili da ti nije dobro kada vidiš Maseratije, Lambordžinije, Bentlie, Rojseve…  Zarađuju takve cifre da ti se zavrti u glavi. Dosta njih bavi se cargom. Mogu dnevno da zarade i do 15.000 dolara. A kako kažu to i nije neka zarada koliko se zarađuje raznom trgovinom. Kinezi su prebogati.

Peking je bezbedan grad, ali svakako treba voditi računa. Pogotovu paziti da vam ne uvale falsifikovane novčanice. Svega ima, od odlične hrane, voća, povrća, pića… Imaju najkvalitetnije cigarete na svetu, čist duvan. Tačno u 13 časova ceo Peking jede. Tada je kinezima vreme za ručak. U restoranima gde se jede prava kineska hrana, ne mislim na one u turističkim zonama gde je kuhinja miks Kine i Evrope, jelovnici su svi na kineskom jeziku.

Ja ih pitam, da bih znala šta jedem, tako što kokodačem, mučem, grokćem…  Smeju se oni. Smejem se i ja, ali od muke da mi kojim slučajem ne uvale koju mačku ili psa… Ulična hrana je po mom ukusu. Ne razmišljam da li je sanitarno sve ispravno. Nije sigurno. Žuticu nisam dobila. Nije mi porastao ni rep. Vodim se onim, gde su velike gužve napravili oni koji tu jedu, mora da je dobro. Mada nemojte jesti svuda kuvana jaja. Često se kuvaju u dečijoj mokraći. Jaja sa ukusom pišoline su za njih specijalitet. Oni jedu sve. Treba nahraniti toliki narod.

Kinezi su odlični trgovci. Uvaliće vam ako ne vodite računa i krš. Samo nemojte da mislite da je to roba kao ova što je donose ovi kinezi koji žive kod nas. Ja mislim da oni Peking nisu ni videli. Ima i tamo od Š do A klase. Sve je u onom kako se snađete i od visine budžeta. 

Dođe tu i do svađa. Najbolje se tada razumemo gestikulacijom rukama. A najubedljivije prstima, kada četiri prsta savijemo, a jedan ispružimo.

A sve što nema kod nas ili bilo gde u svetu, znajte da imaju Kinezi. Kina je čudo u svakom pogledu. 

Marija Dimitrijević 

Reci što misliš!